Grad bunara
Septembar je period kada lagano pokrećemo, odmotavamo, širimo i počinjemo ili nastavljamo da realizujemo svoje aktivnosti, planski ili po automatizmu, kada započinjemo nešto novo, nastavljamo ili se vraćamo poznatom.
A sve to nije moguće bez naše stalne interakcije sa ljudima kojima smo okruženi, bez naše komunikacije sa njima i prepoznavanja i uvažavanja razlika i naših sličnosti. Ono što je suština je da razmjenjujući ideje sa drugima mi uvijek postajemo bogatiji, naše mogućnosti dobijaju nove dimenzije i šire se….
Zato sa vama dijelim kraj jedne priče koju jako volim, priče „Grad bunara“ iz knjige Horhe Bukaja.
„Nekada pre neki bunar beše pronašao vodu… Bunar je bio iznenađen, počeo je da se igra sa vodom sa dna, vlažeći zidove, prskajući ivice i na kraju vadeći vodu napolje. Grad nikada nije bio zalivan osim kišom, koja je retko padala, tako da je sada zemlja bila preporođena vodom koju je bunar izbacivao i počela je da se budi. Seme iz unutrašnjosti zemlje počelo je da klija, trava, cveće, drveće. Život je eksplodirao u bojama oko udaljenog bunara, kojeg su počeli da zovu Bašta.
Svi su ga pitali kako je postao čudo.
„Nikakvo čudo“- odgovara Bašta, „treba tražiti u unutrašnjosti, ka dubini“…. Mnogi su hteli da slede primer Bašte, ali su napustili tu ideju kada su shvatili da moraju da se prazne, da bi išli u dubinu. Nastavili su da se šire sve više po površini puneći se sa sve više i više stvari…
Na drugom kraju grada, drugi bunar je odlučio da takođe, rizikuje i da se isprazni…
I takođe je počeo da se produbljuje…
I takođe je stigao do vode…
I takođe je prskao spolja stvarajući drugu zelenu oazu.
„Šta ćeš raditi kad nestane vode“- pitali su ga.
„Ne znam šta će se desiti“, odgovorio je bunar, “ali za sada, što više vode vadim i delim više vode imam.“
Proteklo je nekoliko meseci nakon otkrića. Jednog dana, sasvim slučajno, dva bunara su primetila da je voda koju behu pronašli na dnu, ista voda.. Da, ista podzemna reka koja je proticaja jednim bunarom, plavi iz dubine drugog. Shvatili su da se za njih rađa jedna nova ideja. Ne samo da su mogli da komuniciraju od ograde do ograde, na površini, kao svi ostali, već im je potraga omogućila jednu novu dodirnu tačku. Njihovu međusobnu komunikaciju u dubini mogu da postignu samo oni koji imaju hrabrosti da se isprazne od sadržaja i da tragaju po dubini za onim što bi imali da daju….
Ako ste radoznali početak priče pronađite sami….a ja vam želim ugodno putovanje.